Voda za slonove

Meer over het boek

Jacob Jankowski sice o svých vzpomínkách nemluvil, ali u njegovoj devedešegodišnjoj memoriji ostale su. Čuvao je uspomene na vreme kada ga je sudbina bacila u voz, u kojem je imao dom cirkus Benzini – najneverovatnija predstava na svetu. Uspomene na svet ispunjen čudacima i klaunovima, pun čuda, bola, gneva i strasti. Na svet s vlastitim iracionalnim pravilima, s vlastitim poimanjem života i smrti. Svet cirkusa bio je za Jacoba istovremeno spasenje i pakao. Došao je u njega jer ga je napustila sreća – ostao je bez porodice i novca i nije znao kako dalje, dok nije stigao na svoju lokomotivom voženu „brod komedianta“. Kriza je upravo počinjala i svako u ovom trećerazrednom cirkusu bio je srećan što ima bar neki posao. Marlenu, zvezdu slobodne drezure konja, ovde je dovela ljubav prema pogrešnom čoveku, direktoru zoološkog vrta s nasilničkim sklonostima. Slonica Rosie došla je u cirkus kao ogromna siva nada, novi broj koji je trebao da spasi cirkus. Međutim, s Rosie nije bilo moguće izvesti nijedan broj, nije mogla da posluša ni jednostavne naredbe. Pouto koje se između ove nespojive trojice stvorilo bilo je zasnovano na ljubavi i poverenju i na kraju je bilo njihova jedina nada za opstanak.